Širenje gradova i rast društvenih zajednica u našoj zemlji postavlja osnovu procvatu građevinske industrije, koji sam po sebi nesumnjivo donosi brojne benefite na ekonomskom planu. S druge strane, u domenu ekologije, rast potražnje na kojem se temelje intenzivna izgradnja i urbanizacija dovodi do potrebe da se otvori diskusija u vezi sa građevinskom industrijom kao značajnim zagađivačem naše životne sredine, te i da se postave pitanja u vezi sa mogućim rešenjima koja postoje ili mogu postojati ukoliko se u njih uloži.
Građevinska industrija i faktori zagađenja
Građevinska industrija ima veliki uticaj na nivo zagađenja na globalnom planu. Procentualno, ona je odgovorna za upotrebu 50% iskorišćenih prirodnih materijala, a ujedno joj se pripisuje i odgovornost za 40% proizvedene energije, kao i čak oko 50% generisanog otpada. Ova situacija nije bolja ni ukoliko se fokusiramo samo na građevinu u Srbiji, šta više, procena je da se u našoj zemlji se reciklira više od 5% građevinskog otpada. Fokus građevinske industrije na energetsku efikasnost u samim zgradama nije dovoljan ne bi li se postigla karbonska neutralnost. U ovom trenutku je važno da akcenat postavimo i na proces izgradnje i izbor materijala.
Objašnjenje zelene arhitekture i gradnje
Zelena arhitektura, koja je ujedno i osnova zelene gradnje, predstavlja održivu metodu projektovanja objekata. Govorimo o planiranju izgradnje i gradnji objekata koji su u skladu sa ekosistemom. Energetski efikasna i zelena arhitektura je ono ka čemu težimo kada je novogradnja u Srbiji u pitanju, ali još uvek ne možemo da govorimo o potpunoj i istinskoj implementaciji ove metode u praksi. Zelena arhitektura i gradnja teže ka minimalnoj upotrebi resursa kako u procesu projektovanja i izgradnje, tako i u procesu upravljanja objektima.
Benefiti zelene gradnje
Zelena gradnja podrazumeva efikasnu upotrebu zemljišta, materijala, vode i energije, a istovremeno ide u prilog zero waste modelu življenja, svodeći stvaranje otpada na minimum. Osnovni benefit je nesumnjivo doprinos čistijoj i zdravijoj životnoj sredini, ali sa druge strane govorimo o veoma isplativim ulaganjima, koja dovode do značajne uštede na duže staze. Razrađivanje šeme zelene gradnje otvara mogućnosti uštede na više o jednog polja, a pri tome ne govorimo samo o izgradnji stambenih i poslovnih objekata, već i o gradnji puteva, mostova i tako dalje. Odvajanjem, na primer, čistog betonskog otpada, te njegovim razvrstavanjem po frakcijama, možemo isti koristiti iznova, kao agregat od recikliranog betona, te se u perspektivi mogu graditi novi putevi od starih i tome slično.
Reciklaža u građevinskoj industriji
Stvaranje velikih količina otpada je jedan od najvećih problema sa kojima se susrećemo u vezi sa uticajem građevinske industrije na životnu sredinu. Nažalost, situacija je takva da najveći deo otpada kako od rušenja, tako i od gradnje završava na opštinskim deponijama, zajedno sa komunalnim otpadom. Rešenje je uspostavljanje sistema za prikladno upravljanje ovim otpadom, kao i za njegov tretman, reciklirani materijali bi postali jednako zastupljeni kao i prirodni. Budući da koncept zelene gradnje podrazumeva težnju ka zameni upotrebe prirodnih materijala recikliranim, ukoliko se prevaziđe problem kvaliteta tačnije karakteristika recikliranih materijala. Nedovoljno poznavanje karakteristika recikliranih materija može da utiče na to da oni ne budu sasvim konkurentni prirodnim materijalima, ali ukoliko ih upoznamo i uklopimo ih sa procesima i segmentima gradnje koji im najviše odgovaraju, možemo ih učiniti sjajnom alternativom. S druge strane, eventualne manjkavosti u kvalitetu se mogu prevazići uz pomoć hemijskih dodataka za recikliranje.
Preporuka Evropske unije da se do 2024. godine reciklira 70% građevinskog otpada zvuči previše dobro da bi bila dostižna sada kada smo zakoračili u 2023. godinu. Bez obzira na to da li će postojati realni uslovi da reciklaža u građevinskoj industriji postane dominantna praksa, kao i da li će ostali segmenti koncepta zelene gradnje biti podržani adekvatnim uređenim sistemima u skorijem roku, ekološka osvešćenost u okvirima građevinske industrije će bez sumnje oblikovati njen dalji razvoj.
Autor: Velibor Živkov